POLICY ANALYSIS

Autorka: Sanja Filipović

Beograd, mart 2017

Oblast: socio - ekonomski razvoj Srbije

Analiza pokazuje da preduzetništvo u Republici Srbiji nije dovoljno razvijeno. Iako sektor malih, srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) ima visoko učešće u osnovnim pokazateljima poslovanja privrede (broj preduzeća, zaposlenost i bruto dodata vrednost), poslovne performanse su nezadovoljavajuće. Od svih elemenata regulatornog okvira, najnegativniji uticaj na razvoj preduzetništva imaju brojni parafiskalni nameti (naknade i takse), visoki porezi i doprinosi na zarade, neefikasna poreska administracija, visoka siva ekonomija i zahtevne administrativne procedure. Veliki problem predstavlja pristup finansijama i nerazvijena ponuda finansijskih proizvoda i usluga za MSPP, a bez eksternog finansiranja privrednim subjektima je teško da pređu u kategoriju srednjih i velikih preduzeća. Da bi aktuelna politika preduzetništva definisana Strategijom iz 2015. godine mogla da se sprovodi, od prioritetnog značaja je da se usvoji Akcioni plan koji treba da definiše konkretne mere kako bi se obezbedilo unapređenje poslovnog okruženja kao preduslova za: razvoj privatnog sektora, bolji pristup finansijama, unapređenje kadrovskih potencijala, unapređenje konkurentnosti, izvoza i razvoja ženskog i omladinskog preduzetništva.

Autor: Bojan Živadinović

Beograd, oktobar 2016

Oblast: evropske integracije Srbije

Analiza se bavi neophodnim promenama mera agrarne politike, kao osnove za definisanje uspešne pregovaračke pozicije u okviru Poglavlja 11 i efikasno vođenje pregovora. Takođe, analizirani su modeli direktnih plaćanja kroz koje Srbija može da pristupi ZPP. Osnovna preporuka je da Srbija pokuša da primeni model Jedinstvene šeme plaćanja po površini, uz prethodno reformisanje mera agrarne politike Srbije i njihovo ravnomerno prilagođavanje merama ZPP. Model jedinstvene šeme plaćanja po površini je najpogodniji za Srbiju zbog jednostavnosti primene, otvorenosti ka krajnjim korisnicima i omogućavanja lakše tranzicije sa agrarne politike Srbije na ZPP. 

Autor: dr Vladimir Međak

Beograd, septembar 2016

Oblast: evropske integracije Srbije

Analiza ukazuje da će Ustav morati da se menja bar dva puta i da je neophodno održavanje referenduma o pristupanju Srbije EU. Ustavne promene u procesu pristupanja EU mora pratiti sveobuhvatna, kontinuirana i inkluzivna javna rasprava, pokrenuta od strane Vlade, na način koji omogućava učešće i doprinos organizovanog civinog društva konkretnim predlozima, poput onih koji su ponuđeni i u ovoj analizi. Dajući predlog teksta izmena Ustava, analiza bi trebalo da posluži kao osnova za pokretanje stručne i šire debate na ovu temu.

Autor: Nenad Gujaničić

Beograd, oktobar 2015

Oblast: socio - ekonomski razvoj

Domaće tržište kapitala tokom tranzicije našlo se na marginama interesovanja kreatora ovdašnje ekonomske politike, te se nakon desetak godina sputanog razvoja nije previše odmaklo od samog početka. Premda je Beogradska berza tokom ove kratke tranzicione istorije imala na momente i svetlih trenutaka, suštinski nije značajnije potpomogla razvoj privrede. Neveliki doprinos berzanskog tržišta kočile su brojne anomalije koje su mahom izvirale iz nepobitne činjenice da nije postojalo previše političke volje za razvoj ovog segmenta finansijskog sistema koji ne može oskudevati u uređenosti i transparentnosti. 

Namena analize jeste da ukaže na sve propuštene prilike u razvoju domaćeg tržišta kapitala, ali i na mogućnosti da se uprkos tome ovaj deo finansijskog tržišta iskoristi u procesu korporativizacije domaćih javnih preduzeća i uvođenja reda u javne finansije.

Autori: Ognjen Mirić, Ivan Knežević

Beograd, septembar 2015

Oblast: pristupni fondovi EU

Evropska unija je za sprovođenje kohezione politike u budžetskom periodu 2014–2020. godine predvidela finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 959.988 milijardi evra. Države kandidati za članstvo u EU pripremaju se za sprovođenje ove politike kroz pregovore u poglavlju 22 ‒ Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Jedan od ključnih elemenata pregovora u okviru ovog poglavlja jeste institucionalni okvir za upravljanje kohezionom politikom.
Republika Srbija je uložila veliki napor u stvaranje institucionalne strukture koja će moći efikasno da koordinira reforme koje su podržavane putem projekata finansiranih iz EU fondova.
Veoma je bitno da se što je pre moguće definiše model za upravljanje kohezionom politikom i da se započne proces uspostavljanja institucionalnog okvira, imajući u vidu obim posla i administrativne procedure za uspostavljanje ESI struktura, kao i vremenski period neophodan za njihovo osposobljavanje. Svrha ove analize jeste da utvrdi principe i optimalni model institucionalnog okvira za upravljanje ESI fondovima, koji je primenjiv u slučaju Republike Srbije. Analiza ne definiše postojeće institucije koje će činiti upravljačku strukturu za ESI fondove. Autori smatraju da bi model za upravljanje ESI fondovima koji bi se najbolje mogao primeniti u slučaju Republike Srbije, u finansijskoj perspektivi neposredno nakon pristupanja Srbije EU, bio: sektorski, centralizovan, koncentrisan i kombinovan.