KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Proevropska magija

 

Delovanje nevladinih organizacija tiče se široko shvaćene politike a ne magije, ali inkvizicionaški kritizeri moderne politike neretko pribegavaju denuncijacijama koje su na tragu nekdašnjih optužbi za vračanje i bezbožništvo.

Evropski pokret u Srbiji : Dolazak do ljudi na individualnom nivou

Piše: Aleksej Kišjuhas

Na pomisao o fenomenu koji počiva iza termina „nevladina organizacija“ i nacionalistima i antinacionalistima na um može pasti ista reč i jedan poznatiji simbol: veštice. Prvima jer zamišljaju lomaču i prvu upaljenu šepuriku u svojoj ruci, a drugima jer (pre)poznaju subverzivnost civilnog sektora.

Veštice behu spaljivane jer su (pojedine) žene bile subverzivni element u kontekstu raspadajućeg plemićko-hrišćanskog sveta. Analogija sa spororaspadajućim „starim režimom“ u Srbiji je potpuna. Čak se i aktivnosti, uverenja i vrednosti ljudi po civilnom sektoru mnogima doimaju kao crna magija i zle čini. Kler i staro plemstvo anatemiše ova delovanja a organizovano nasilje, iako ga u nas nema, nije isključeno. Iluzijama poput magije i misticizma svakako nema mesta u analogiji. Delovanje nevladinih organizacija tiče se široko shvaćene politike a ne magije, ali inkvizicionaški kritizeri moderne politike neretko pribegavaju denuncijacijama koje su na tragu nekdašnjih optužbi za vračanje i bezbožništvo. Satana je ovde Zapad i moderno društvo.

Kada se misli o promociji jednog političkog i društvenog stava, ljudi su skloni da za najefikasnije metode vide hard-core televizijsku propagandu. NVO-i to ne čine. Oni će radije radioničariti sa malim grupama. Tako dolazimo do drugog dela simbolike o vešticama. Mada se tako ne čini, ovaj metod je veoma efikasan i – istinski subverzivan..

Tradicionalističkoj i nacionalističkoj vlasti je ovaj tip napada istovremeno potreban. Zašto su veštice vlastima bile potrebne, pita se i antropolog Marvin Haris. Da bi sirotinja pomislila kako je za njenu nemaštinu odgovorna veštica, a ne plemići ili papa, odgovara. Ovako postavljena stvarnost bila je bolno očigledna upravo u poslednjim trenucima vlasti Slobodana Miloševića. Otpor i nevladine organizacije behu doslovce progonjene zbog „pakta sa đavolom“ koji je bombardovao Srbiju. Fraza „strani plaćenik“ imala je težinu blisku onoj „veštica“ iz poznog srednjeg veka. Tada je i bedž umeo da inicira nasilje vlasti i njenih „pendrek-organa“. Sudbina Slavka Ćuruvije postala je simbol izliva nasilja režima koji umire.

A danas? Mnogi postavljaju pitanje o ulozi civilnog sektora u postmiloševićevskom dobu. Pitanje je na mestu, greška je u tome što se implicira da je postmiloševićevsko doba stiglo. To bi pitanje valjalo postaviti u futuru. Od personalnih konkretluka preko javne retorike do vrednosnih orijentacija – antievropski, nacionalistički i zločinački kontekst prisutan je kao retko kad. Drugim rečima, "veštice“ civilnog sektora potrebnije su no ikad.

s

Sa prethodnog jubileja EPUS: 15 godina najrazgranatije NVO Srbiji

Uloga proevropskih društvenih pokreta – pa i Evropskog pokreta u Srbiji – neretko se čini malom, ograničenom, nedovoljno glasnom i vidljivom. Kada se misli o promociji jednog političkog i društvenog stava, ljudi su skloni da za najefikasnije metode vide „hard-core“ televizijsku propagandu i jedno usađivanje ideja u širokom i masovnom luku. NVO-i to ne čine. Oni će radije radioničariti sa malim grupama, i to po nekoliko dana. Tada dolazimo do drugog dela simbolike o vešticama. Mada se tako ne čini, ovaj metod je veoma efikasan, i istinski subverzivan. Dolazak do ljudi na individualnom, personalnom nivou, konfrontacija licem-u-lice sa činjenicama i alternativama – uspešnija je strategija. Iznova nalik na ličnu, direktnu i konkretnu subverzivnu "magiju“ nasuprot glomaznoj birokratskoj i dosadnoj državnoj "religiji“. U intimnom kontekstu realnog i ozbiljnog razgovora ksenofobija, izolacija i nacionalizmi prestaju biti tako kul, kao što to televizija ume (pre)poručiti.

Mogu se čuti iznenađenja zbog (mnogo)broja nacionalistički orijentisanih glasača. Lično, moje iznenađenje uvek su brojevi onih nenacionalističkih i proevropskih. Značajnu ulogu u tome ima tihi, nevidljivi i magični rad ljudi iz proevropskih organizacija.

Autor je kolumnista dnevnog lista "Danas", član predsedništva Evropske asocijacije studenata sociologije (ESSA) i uredništva časopisa "Diskrepancija" (Zagreb).


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus