KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM

 

 

Beogradski bezbednosni forum 2017

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizuju šesti Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od  11. do 13. oktobra 2017. pod nazivom “Zajednička budućnost u vremenu nesigurnosti”

 

Okončana pobedom Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD, 2016. godina je predstavljala pre nastavak puta u nepoznato, nego raskid sa prošlošću. Pritom, kako je stari poredak nastavio da slabi, jedno je postalo sigurno: u međunarodnim odnosima, ne može više biti ponašanja “po starom”.


Populistički lideri i pokreti koji su svoj uspeh gradili na opštem nezadovoljstvu, sada su u prilici da ponude sopstveni „pogled na svet“, koji će mnogima imponovati. Dosta toga im ide u korist: nejednakost je u porastu od 2008. naovamo; demokratija u povlačenju; dok mnoge globalne krize ostaju nerešene.

Odluka Velike Britanije da napusti Evropsku uniju i sve češće pominjani “teški Bregzit” (eng. hard Brexit) imaće duboke posledice i brojna pitanja ostaviti bez odgovora. Koji će biti razlog postojanja EU nakon bregzita? Ko će Nemačkoj pomoći da evropski „brod“ preveze preko „nemirnih voda“?

Kako se ideja dublje integracije čini nerealnom, mnogo je onih koji pozivaju na povratak „Evropi nacija“. S druge strane, veliki povratak geopolitike značio je i obnovljeno interesovanje za Zapadni Balkan. Šta ako region bude prepušten sam sebi, odnosno toj čudnoj dinamici saradnje i konflikta po kojoj je prepoznatljiv?

Rast populizma, u kombinaciji sa nejednakošću i svesti da živimo u vremenu „post-istine“ (eng. post-truth) vodi nas pitanju, ima li demokratija alate da se suoči sa navedenim izazovima?

Kakav će biti naš odgovor?

Kako možemo izgraditi zajedničku budućnost u vremenu nesigurnosti?

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na veb sajtu ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.


 

Beogradski bezbednosni forum 2016

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizuju šesti Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od 12. do 14. oktobra 2016. pod nazivom “Da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka?”

 

Uz pripreme novog izdanja Beogradskog bezbednosnog foruma 2016 koje su uveliko u toku, novonastali trendovi veoma nas zabrinjavaju. Ono što je nekada predstavljalo međunarodni poredak više ne funkcioniše. Pretnja međudržavnog sukoba – umanjena uspostavljanjem bezbednosne saradnje – vratila se u velikom stilu usled oživljavanja nasilja na Bliskom istoku. EU – destinacija za hiljade ljudi koji su morali da napuste svoje zemlje – tek treba da postigne dogovor koji će usvojiti sve njene države članice o načinu na koji će reagovati na migrantsku krizu. Bez obzira na to da li će uspeti da postignu dogovor ili ne, migranti će nastaviti da prolaze kroz region jugoistočne Evrope, koji je i dalje uznemiren unutrašnjim nestabilnostima i talac povratka populizma.


Suočena sa ovim izazovima, demokratija je ta koja trpi. “Arapsko proleće” neispunjenih obećana preraslo je u permanentnu “zimu našeg nezadovoljstva” dok se savremeni radikali sudaraju sa autoritarnih režimima. “Prelivajući” efekat ovih sukoba proširio se po evropskom tlu, podstičući razdor između političkih elita i građana, i stvarajući širi razdor legitimiteta no ikad. Stoga, napadi na slobodu medija i erozija građanskih sloboda postali su norma u tranzicionim društvima za koja smo verovali da su transformisana Evropskom unijom.


U ovakvim okolnostima procvetali su populisti svih boja. Oni nude radikalne kontra-argumente dominantnim političkim tokovima od kojih su se mnogi umorili. U periodu nakon tragičnih događaja, oni su ti koji određuju ton debate. Zavodljivi i emotivni, oni jačaju svoje pozicije na strahovima – strahovima od porasta troškova obrazovanja, porasta nezaposlenosti, nesigurnosti – i pri tome sami ne nude nikakva verodostojna rešenja i alternative za goruće probleme svojih društava. Mi smo stoga i dalje zabrinuti:

 

  • Treba li se plašiti porasta populizma?
  • Da li evropske vrednosti mogu da prežive trenutne bezbednosne dinamike? Kako možemo da ih reafirmišemo?
  • Ako vlade podbace, da li će civilno društvo moći da “spase stvar”?

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na www.belgradeforum.org ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.


Beogradski bezbednosni forum 2015

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizuju peti Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od 30. septembra do 2. oktobra 2015. pod nazivom “Može li Evropa redefinisati sebe?”

Kako se 2014. bliži kraju, verujemo kako bi se mnogi složili sa konstatacijom britanskog novinara Džonatana Fridlenda, koji je, suočen sa slikama užasa na mestu pada aviona MH17 napisao kako bi voleo “da svet ne postaje mesto katastrofa koje se dešavaju izvan naše kontrole”. Od prostranih ravnica Istočne Ukrajine do užurbanih ulica Pešavara, životi nestaju u stotinama, sve češće oni civila nego boraca. Ratovi se vode na druge načine: cena nafte, «politika gasovoda», stabilnost jedne valute ili visina kamatne stope pokazuju se kao efikasna oružja. Ista međuzavisnost koja je ranije činila da globalizaciju posmatramo sa divljenjem sada je u službi produženja konflikata. U manje od godinu dana, svedočili smo kraju posle-hladnoratovskog poretka, a da se nije pojavila prava zamena.

Mnoge dileme koje su postojale pre globalne finansijske krize ostale su bez odgovora. U evroazijskoj sferi, povratak na stope rasta kakve su bile pre 2008. čini se nemogućim, u trenutku kada čak i ekonomija Kine usporava. EU ne uspeva da se nametne kao posrednik u međunarodnim sukobima. Dok su SAD – prilično nevoljno – razmatrale da se ponovo angažuju, prošli su meseci pre nego što je Unija došla do koliko-toliko jedinstvenog odgovora na ukrajinsku krizu, pri čemu su pojedine članice platile veliku cenu. Konfrontacija sa Rusijom eskalira putem energetske krize, gde je EU primorana da se okrene drugim izvorima ne bi li zadovoljila svoje potrebe. Vernici u konsolidovane demokratije suočeni su sa izazovom kakav predstavljaju one iliberalne, čiji su lideri u jednom trenutku izabrali stabilnost pre demokratizacije. U svakoj od navedenih dilema, pita se i Nemačka – a ključni akteri s nestrpljenjem očekuju njen odgovor.

Programom konferencije, u prvom planu naći će se i mehanizmi izgradnje poverenja, platforme i inicijative. BSF 2015 se održava 40 godina od potpisivanja Helsinškog završnog akta, ali i u vreme još jednog važnog događaja u regionu – predsedavanja Srbije OEBS-om. Time što će posvetiti dužnu pažnju UN ciljevima održivog razvoja, BSF 2015 će iskoračiti u budućnost – socijalne inkluzije i rodne ravnopravnosti. Na kraju, reafirmisaćemo proširenje kao najuspešniju politiku EU, pristupajući joj kritički iz više uglova. Razgovaraćemo o strahovima: da će se period recesije nastaviti, da će generacije mladih ostati bez perspektive ili – da će organizacije poput ISIS nastaviti da jačaju.

BSF 2015 predstavlja idealnu priliku da navedene dileme budu raspravljene. Stoga vas srdačno pozivamo da nam se pridružite u Beogradu ove jeseni. 

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na www.belgradeforum.org ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.

 


Beogradski bezbednosni forum 2014

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji organizuju četvrti Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od 30. septembra do 2. oktobra 2014, pod radnim nazivom "Evropa 2014: Završetak i/ili novi početak?"


Godine 1914, 1939. i 1989. predstavljaju kamen temeljac 20. veka. Nikada ranije neki jubilej na tako simboličan način nije obuhvatio istoriju veka do početka "doba ekstrema," kako je to Hobsbaum definisao. Pad Berlinskog zida 1989. godine obeležio je kraj pretnjama i podelama koje je ovaj vek rata i razaranja doneo, a započeo je Prvim svetskim ratom i završio se krajem višedecenijskog Hladnog rata. Ipak, četvrt veka posle ovog slavnog mira, ponovo su otvorena suštinska pitanja bezbednosti Evrope i bezbednosti u regionu. Da li ova simbolična 100-ta godišnjica Prvog svetskog rata predstavlja kraja evropskih podela ili označava početak novih? Da li su bezbednosne pretnje i problemi sa kojima se suočavamo još uvek isti, ili bi trebalo da definišemo nove društvene fenomene koje je globalizovan svet doneo?


Na Forumu će biti organizovane diskusije u okviru panela o različitim temama vezanim za globalne i evropske bezbednosne izazove, posebno uzimajući u obzir 100. godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Između ostalog, priznati stručnjaci će razmatrati u kojoj meri se 100-ta godišnjica može smatrati za kraj / novi početak istorijskog i integrativnog diskursa na Zapadnom Balkanu i u Evropi, ali će se diskutovati i o dilemama proširenja u skladu sa 10. godišnjicom od proširenja zvanog „Veliki prasak.“ Posebna pažnja biće posvećena i preporukama koje je 2005. godine dala Međunarodna komisije za Balkan, kao i širem (dez)integrativnom kontekstu i politici na Zapadnom Balkanu i Mediteranu. Kao i prethodne tri godine, većina ovih panela će pokušati da ispita transformaciju Balkana iz bezbednosnog problema u bezbednosnog partnera i iznese mogućnosti i naučene lekcije iz ovog procesa.


Akademski događaj


Prateći dobru praksu iz prethodne tri godine, akademski deo Foruma će okupiti mlade istraživače i lidere 30. septembra, a ove godine tema će biti Koristi iz prošlosti, kolektivna sećanja i međunarodna bezbednost.


U 2014. godini obeležava se 100 godina od Prvog svetskog rata, četvrt veka od kraja Hladnog rata i deset godina od Velikog praska proširenja EU. U tom smislu, 2014. predstavlja dobru priliku da se promisli uloga kolektivnih sećanja u svetskoj politici. Akademski događaj za cilj ima da podstakne diskusiju o tome kako je kolektivno sećanje umešano u savremene bezbednosne prakse i diskurse. Umesto da gledamo kako su prošli događaji uticali na sadašnjost, zainteresovani smo da ispratimo kako se prošlost koristi i zloupotrebljava za informisanje bezbednosne reprezentacije i oblikuju bezbednosnu politiku. Posebna pažnja posvetiće se upotrebi istorijskih analogija i lekcijama naučenim tokom kreiranja bezbednosne politike, kao i kulturi sećanja unutar bezbednosnih institucija - vojska, obaveštajne i policijske službe. Značajan će biti doprinos da se radi na ukrštanju studija bezbednosti i sociologije memorije kako bi se rasvetlila važnost kolektivnih sećanja za teoriju i praksu međunarodne bezbednosti.

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte nawww.belgradeforum.org ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.

 


Beogradski bezbednosni forum 2013

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji organizuju treći Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od 19 do 21. septembra 2013. godine sa temom “Da li je država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovori sa Balkana i sire”


Beogradski bezbednosni forum 2013 će se baviti aktuelnim pitanjima regionalne i međunarodne bezbednosti, spoljne politike i privrede, sa posebnim osvrtom na ulogu državnih i nedržavnih aktera u tranzicionim međunarodnim odnosima. Između ostalog, učesnici će imati priliku da razgovaraju o transformaciju bezbednosne saradnje u Evropi i šire, kao i njenom uticaju na bezbednosne perspektive u različitim delovima sveta. S druge strane, ispitaće se rezultati procesa izgradnje država u regionu i šire. Jedan od glavnih panela biće posvećen međudržavnim odnosima i posledicama njihove transformacije, a posebna pažnja će se posvetiti procesu " Helskinki plus 40 " i budućnosti bezbednosne zajednice država članica OEBS-a. Kao i prethodne dve godine, većina panela će pokušati da da uvid u transformaciju Balkana iz bezbednosnog problema u bezbednosnog partnera i iznese mogućnosti i naučene lekcije iz ovog procesa. 


Prateći najbolje prakse iz poslednje dve godine, akademski deo Beogradskog bezbednosnog foruma pod nazivom “Transformacija države i profesija u međunarodnoj bezbednosti”, će okupiti istaknute akademce, kako bi i oni imali priliku da steknu uvid u teme koje se nalaze na dnevnom redu ovogodišnjeg Foruma. 


Ovo je najveća međunarodna bezbednosna konferencija u Jugoistočnoj Evropi koja svake godine okuplja nekoliko stotina najviših političkih odlučilaca i kreatora politike, lidera civilnog društva, stručnjaka, naučnika i novinara.


Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na www.belgradeforum.org ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.

 


 

Beogradski bezbednosni forum 2012

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa UN Women, UNDP SEEAC, Balkanskim fondom za demokratiju i Slovačkom atlantskom komisijom organizuju drugi Beogradski bezbednosni forum koji će se održati od 20 do 22. septembra 2012. godine sa temom "Suočavanje sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost".

 

Krah na Vol stritu 1929. je pratila decenija velike depresije koja je dovela do najrazornijeg rata u ljudskoj istoriji. Danas se svet ponovo suočava sa ekonomskom krizom, najvećom od Velikog kraha. Kriza je već dovela do socijalnih i političkih nemira širom sveta. Stabilnost je izazov ne samo za nerazvijene, već i za razvijene zemlje, jednako u demokratijama i autokratijama, sa prilično neizvesnim rezultatima. Pukotine nastale u međunarodnom, liberalnom ekonomskom poretku stavljaju pod težak pritisak ionako krhku bezbednosnu arhitekturu. Ipak, današnja globalna ekonomska nevolja stvara i nove mogućnosti. Ponekad je potrebno da nam kriza omogući da vidimo dalje i delujemo hrabro.

 

Cilj Beogradskog bezbednosnog foruma 2012 je da okupi vodeće strateške mislioce i kreatore politika kako bi zajedno razgovarali o načinima iskorišćenja ovih mogućnosti. Posebno zato što je suočavanje sa krizom na pravi način nemoguće bez razumevanja krize na pravi način.

 

Beogradski bezbednosni forum predstavlja regionalno čvorište za politički dijalog koji ima nameru da smisleno doprinese razvoju bezbednosne zajednice na Zapadnom Balkanu kao i doprinose tekućoj evropskoj globalnoj bezbednosti i spoljnopolitičkim debatama.

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na www.belgradeforum.org ili nas pratite na Facebook-u i Twitter-u.


 

Beogradski bezbednosni forum 2011

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji su pokrenuli novu inicijativu – Beogradski bezbednosni forum.

 

Cilj Beogradskog bezbednosnog Foruma je:

  • Da evropsku i globalnu debatu dovede na Balkan
  • Da otvori temu bezbednosnih problema na Balkanu u evropskim i globalnim okvirima
  • Da predstavi dostignuća i dileme sa područja Balkana učesnicima u evropskoj i globalnoj bezbednosnoj debati

 

Do pre dve decenije region Balkana je smatran, ne prvi put u istoriji, „buretom baruta“. Danas se na njega gleda kao na uspešnu priču. Sukobi više nisu prisutni u regionu, ali tranzicija ka liberalnoj demokratiji i održivom miru još uvek treba da se konsoliduje. Jedan od preduslova za uspešan i nepovratan proces tranzicije jeste izgradnja istinske bezbednosne zajednice sastavljene od ljudi i država u regionu. Jedini način da se ovo postigne jeste kroz široku raspravu političkih lidera i članova međunarodne zajednice, organizacija civilnog društva i istraživačke zajednice o gorućim pitanjima u regionu.

 

Prvi Beogradski bezbednosni Forum sa temom: „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko, a šta nas razlikuje?“, održan je od 14 do 16. septembra 2011. godine u Beogradu

 

Više o Beogradskom bezbednosnom forumu pogledajte na www.belgradeforum.org

 

 


Organizator:

 


 


 

 

 


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus