Pogledajte sve projekte

Danska ambasada u Srbiji u saradnji sa ISAC fondom i Evropskim pokretom u Srbiji pokrenula je projekat “Upoznaj Evropu u Danskoj”. Projekat će omogućiti dvema grupama od po 30 odabranih đaka III razreda srednjih škola iz Srbije da na jesen 2008. godine, odnosno proleće 2009. godine provedu nedelju dana u Danskoj, posete određene državne institucije, srednju školu, nauče nešto o obrazovnom sistemu i steknu nova poznanstva.

Momenat na putu evropskih integracija naše zemlje koji je obeležen usvajanjem Lisabonskog sporazuma, njegovim stupanjem na snagu, odlukom Saveta ministara o viznoj liberalizaciji, primenom odredaba Prelaznog trgovinskog sporazuma, odlukom o otpočinjanju procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a i očekivanim podnošenjem zahteva za članstvo i sukcesivno status kandidata, kontekst su u kome nacionalni parlament dobija suštinski i sve veći značaj u procesu pridruživanja. S jedne strane, odredbe Lisabonskog ugovora koje predviđaju jačanje uloge Evropskog i nacionalnih parlamenata, s druge strane činjenica da tri susedne države-članice Evropske unije imaju 71 člana Evropskog parlamenta, a sa pretpostavkom da su oni mnogo bolje upoznati sa situacijom na Zapadnom Balkanu, te su neiskorišćeni potencijal za našu zemlju, u smislu savetovanja, saradnje i veoma potrebne podrške, snažno sugerišu sve važnije mesto koje parlamentarna diplomatija dobija u procesu integracija.

Iako Evropska unija kontinuirano naglašava svoju posvećenost “evropskoj perspektivi” zemalja Zapadnog Balkana, i Srbije među njima, a Evropska komisija (EK) ističe da bi ova godina mogla da bude ključna u rešavanju problema sa kojima se suočava Zapadni Balkan, globalna dešavanja i unutrašnji izazovi same EU izgleda da odvlače pažnju od regiona.

"Zakonodavstvo i građani: Jačanje demokrastkih institucija i civilnog društva u zemljama Zapadnog Balkana" je trogodišnji program osmišljen kako bi pomogao Parlamentima i nevladinim organizacijama da poboljšaju funkcionisanje demokratskih institucija i učešće civilnog društva u procesu donošenja odluka

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj (KIPRED) iz Prištine sprovode od maja 2005. do marta 2006. godine istraživački projekat "Sloboda kretanja ljudi i slobodan promet robe između Kosova, Srbije i EU". Projekat su podržali regionalni i srpski program Freedom House-a i sprovodi se u saradnji sa regionalnom savetničkom organizacijom Centrom za liberalne strategije (Center for Liberal Strategies) iz Sofije, Bugarska. Ideja za pokretanje istraživanja potiče od Civilnog dijaloga čiji Board je aktivno uključen u određenim fazama njegove implementacije.

Jednogodišnji projekat koga je EPuS sproveo u saradnji sa CED-om (Centar for Economic Development) i BILSO-om (Balkan Institute on Labour and Social Policies), usmeren je razvoju socijalnog dijaloga kao instrumenta minimizacije socijalnih tenzija u periodu tranzicije.

Osnovni ciljevi projekta su: održavanje teme evropskih integracija visoko na društvenoj i političkoj agendi, ojačavanje pro-evropskih reformskih snaga, vršenje pritiska na političku i intelektualnu elitu da prizna i prihvati da je pridruživanje Srbije EU jedina razvojna opcija Srbije, osnaživanje i promocija racionalnog pristupa temi evropskih integracija i daljeg razvoja Srbije u cilju amortizovanja iracionalnih i populističkih istupanja antievropskih političkih snaga.

Cilj projekta je da se u Srbiji stvori prostor za otvorenu diskusiju među mladima koja će se baviti potrebom suočavanja sa bliskom prošlošću i kako bliska prošlost utiče na budućnost.

GTZ projekat "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja" usmeren je na reformu ekonomskih škola u Srbiji, do sada 44 škole učestvuju u ovom projektu i više od 6500 srednjoškolaca je uključeno u obuku u jednom od pet obrazovnih profila, a koji su razvijenu uz podršku projekta. Uspostavljanje partnerstva između škola uključenih u projekat i škola za poslovnu administraciju u Nemačkoj će biti naredni korak.