KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Prvi put preko "grane"

 

Srbija hita ka dvopartijskom sistemu. Taj proces u tekstonski nestabilnoj Srbiji, naravno, nije okončan, ali političko sedimentiranje već je toliko uzelo maha da je nerazumevanje između malo-levo DS i malo-desno DSS toliki da je jaz prirodno nepremostiv. I u svemu tome ne bi bilo ničeg lošeg da se od ove dve stranke ne očekuje „vlada velike koalicije“. Takva vlada napravljena je u Nemačkoj, ali Srbija nije Nemačka.

Studenti predaju pasoše : Od 1105 prijavljenih odabrano je njih 58

Piše: Nebojša Milenković

Ne mogu da se dogovore. Neće da se dogovore. Troše državne pare. Kockaju se s narodnim poverenjem. Srbiji treba bolja politička elita. Sve ove konstatacije punile su dnevnu štampu u poslednjih nekoliko meseci, a ove gnevne plotune nisu ispaljivali samo zlonamerni i senzacijama skloni novinari, već i pitomi politički analitičari poslovično naklonjeni obazrivim procenama. I sve je to udarilo pečat na tri gorka prolećna meseca 2007. u Srbiji tokom kojih su oni koji su dobili vlast od naroda odbijali da se nje prime, a oni koji su im vlast dali žudeli da je (nekako) sami uzmu u svoje ruke. Vlada je naposletku, bukvalno u minut do dvanaest pred isticanje zakonskog roka, ipak formirana, ali ostao je mučan utisak da neko neće ono što mora.

Pa ipak, nešto je propušteno da se primeti. Bez želje da se tek tako zaboravi izvestan cinizam i bahatost koje ispoljavaju naši, demokratiji skloni političari, trebalo bi shvatiti da Srbija užurbano hita ka dvopartijskom sistemu (sistem malo-desno naspram malo-levo) koji je poznat većini evropskih zemalja. Taj proces u tekstonski nestabilnoj Srbiji, naravno, nije okončan, ali političko sedimentiranje već je toliko uhvatilo maha da je antagonizam i/ili ideološko nerazumevanje između malo-levo Demokratske stranke i malo-desno Demokratske stranke Srbije toliki da je jaz prirodno nepremostiv. I u svemu tome ne bi bilo ničeg lošeg da se od ove dve stranke ne očekuje „vlada velike koalicije“. U redu, takva vlada napravljena je u Nemačkoj, ali Srbija nije Nemačka. A u čemu je zapravo problem?

Istorijski bagaž SRS i SPS toliki je da nikakvo „noćno“, „nevidljivo“, „step-by-step“ uključivanje ovih partija u stvarno političko odlučivanje ne dolazi u obzir. Koštunica je to probao. Malo po malo kuvao je ove dve stranke u nadi da će skuvani SRS i SPS biti ukusniji Evropi, ali ona je jednostavno osetila da su i posle „laganog dinstanja“ oni za nju još sirovo i živo političko meso nedavne krvave balkanske istorije.

Problem je, naravno, u tome što u ovom času sa praktičnom okupacijom više od trećine skupštine poslanicima SRS i SPS nijedna demokratski naklonjena stranka ne može da formira skupštinsku većinu sama, ili samo sa svojim manjim saveznicima. Možda reč „blokada“ i nije demorkatski najkorektniji izraz. Iza stotinak poslanika Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije stoje glasački listići kao i iza drugih poslanika, te njihovi predstavnici nikako nisu antidemokratski uzurpatori Skupštine Srbije. Ali....

Ali, istorijski bagaž ovih partija, videlo se, toliki je da nikakvo „noćno“, „nevidljivo“, „step-by-step“ uključivanje ovih partija u stvarno političko odlučivanje ne dolazi u obzir. Koštunica je to probao. Malo po malo kuvao je ove dve stranke u nadi da će skuvani SRS i SPS biti ukusniji Evropi, pa da će ih nekako progutati. Ali, avaj. Džabe je bilo što su ove dve stranke aktivno (a bogami u onu nedelju od 17 do 20 časova i vrlo aktivno) učetvovale u donošenju novog Ustava Srbije. Malo je bilo i to što su pokazali da umeju da se umotaju i pristojno otvore i zatvore sednice skupštinskih odbora – Evropa je jednostavno osetila da su i posle „laganog dinstanja“ oni za nju (a tako će izgleda i ostati) još sirovo i živo političko meso nedavne krvave balkanske istorije.

s

Srednjoškolci na testiranju: Odabrani će posetiti partnerske nemačke srednje škole

I šta sad? Ovo znaju i frustrirani predstavnici ovih stranaka. Danas im verovatno više nije ni do ratovanja, ni do oslobođenja, ni do nacionalnog romantizma koji se iskazuje kroz razne ustanke. Sve u svoje vreme. Sada bi da budu malo demokrate, ali krvave mrlje tu i tamo nikako ne uspeva da opere ni jedan „astonish“ politički sapun. Njihov odgovor na tu situaciju je, razume se, opstrukcija. I tako dolazimo do protivprirodne situacije. Ove dve stranke blokiraju više od jedne trećine parlamenta. Večno su u manjini, ali teraju dve moderne stranke da se hvataju podruku i formiraju vladu, što nije normalno stanje ni u jednoj zemlji savremene demokratije.

Šta da se radi? Naravno da Srbija nikuda neće ići dok DS ili DSS ne budu mogle same, ili sa svojim manjim saveznicima da formiraju vladu i smenjuju se u normalnim izbornim ciklusima. Matematika je tu jednostavna i nema ničeg zajedničkog sa politikom. Da bi se to postiglo SPS mora da ispadne iz Parlamenta, a SRS mora da se svede na polovinu svojih dosadašnji poslanika. Samo u tom slučaju ostaće oko 200 parlamentarnih stolica koje će stvarno moći da formiraju vladu, a u takvoj situaciji lako je pretpostaviti da bi pobednička demokratska stranka mogla da ide na 100 mesta, poražena na oko 60, a „male pomagačke stranke“ podelile bi ostalih 40 stolica. Tek u takvom odnosu snaga može se očekivati 126 poslanika iz jednog homogenog tabora.

Samo, da li će se to u bliskoj budućnosti dogoditi? Neće. Srbija još narednih par godina zato osuđena na „frankenštajn vlade“. Da bi se ovo promenilo, tlo Srbije mora se ozbiljnije „nađubriti“ Evropom. Ali, Evropa ne treba da stiže u velike gradove Srbije. Evropa treba da stigne u predgrađa, mala mesta, zaseoke, na pašnjake, u lokalne škole, u mesne zajednice i razne zavičajne klubove, gde još stoluju „glavni mangaši“, „lokalni frajeri“ i „bukadžije“. Tamo se nalaze glasački listići na kojima se tradicionalno ne zaokružuju brojevi ispred demokratskih stranaka. Tamo su, dakle, glasački listići koji trenutno odlučuju o bližoj budućnosti Srbije. Do ovih listića moraju da stignu naše dve „malo-levo“ i „malo-desno“ stranke. Ipak, one to bez pomoći Evropske unije nikad neće moći da učine. Srbija zato, kao svako bezobrazno dete, nije završila domaće zadatke, a moli za još slatkiša. Nadajmo se da i EU, kao svaka dobra majka zna da se zadaci moraju završavati, ali da se ni slatkiši ne mogu potpuno zabraniti


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus