KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Evropske aktuelnosti 

Trendovi, istraživanja i debate

 

 

 


 

 

Najave
Pogledaj sve događaje

Evropska unija - između pojava fragmentacije i jačanja novih vidova subregionalizma

Autor: dr Duško Lopandić

 

Subregionalna saradnja zemalja članica EU je jedan od elemenata regionalizma, kao šire pojave i trenda u međunarodnim odnosima. Ona predstavlja neku vrstu dodatka ili dopune procesu evropske integracije i kao takva, predstavljaće proces koji će se razvijati i u narednim decenijama. Da li je reč tek o normalnoj saradnji neposrednih suseda, ili je ova pojava nagoveštaj produbljenije fragmentacije prostora EU, koji je povezan sa slabljenjem procesa sveokupne evropske političke i ekonomske integracije ili sa najavama o izgradnji „Evrope koncentričnih krugova“? 

Bronza sija zlatnim sjajem: treće mesto izbora odlučiće o smeru Nemačke

Autorka: Tara Tepavac

 

U dremljivoj predizbornoj kampanji CDU–SPD „dueta“, najneizvesnija trka vodi se za treće ali zlatno mesto. Prava borba nastaviće se posle parlamentarnih izbora, a četiri partije sa svih krajeva političkog spektra mogu biti odlučujući faktor za formiranje koalicione vlade. Ključne razlike mogućih postizbornih koalicija odraziće se i na oblike budućih sistemskih rešenja unutar EU. 

Ekonomski rast, (ne)usklađivanje proseka razvijenosti u EU i koreni evropesimizma

Autor: dr Duško Lopandić

 

Politike EU su istorijski imale uticaja na stope rasta u državama članicama kao i na dinamiku bržeg rasta manje razvijenih članica u odnosu na prosek u EU, što je podsticalo proces ekonomske konvergencije između nacionalnih privreda. Ovaj trend je, međutim, zaustavljen ili usporen tokom i nakon velike ekonomske krize od 2008. Pozitivni ili negativni ekonomski trendovi na nivou EU uvek su bili u direktnoj korelaciji i sa stepenom evroentuzijazma, odnosno evroskepticizma u Uniji, pri čemu su intenzitet i efekat tih tendencija zavisili i od nacionalnih specifičnosti, kako se to pokazalo i u slučaju bregzita. Od sposobnosti da se obnove ekonomski uravnoteženiji odnosi i veća solidarnost zavisiće i budućnost Unije, odnosno mogućnost da se prevaziđe evroskepticizam. 

Odgovornost i preporuke u fioci: Da li je postupanje po preporukama Ombudsmana moglo sprečiti poslednji talas nasilja u porodici?

Autorka: Tara Tepavac

 

Da li je stvarno neophodno da toliko žena i dece izgube život kako bi se pažnja nadležnih organa, medija i građana konačno skrenula na goruće sistemske propuste? Pre niza novih obećanja i pompeznih novih inicijativa, koji su samo nadgradnja novih spratova u kuli od slonovače, krajnje je vreme da državni čelnici i nadležna ministarstva prelistaju već postojeće izveštaje, preporuke i mišljenja nezavisnih organa i drugih stručnih tela koja se ovom temom bave. 

Političko i institucionalizovano vreme u EU i dinamika proširenja Unije

Autor: dr Duško Lopandić

 

Vreme je ključni faktor i odrednica u funkcionisanju svake političke zajednice, uključujući i EU. Vreme predstavlja ograničen i posebno važan resurs. Praksa pregovora o proširenju EU nikada nije bila ujednačena kada se radi o vremenskoj dinamici i dužini pregovora, ili o prelaznim periodima. Različite dinamike su posebno karakteristične za proces integracije Zapadnog Balkana koji se još uvek nalazi u „potrazi za izgubljenim vremenom”. Promenjene okolnosti, nakon Bregzita i reformi u EU mogle bi da otvore novu etapu kada je u pitanju vremenski horizont proširenja Unije.

Estonsko predsedavanje Savetom Evropske unije

 

Autorke:Tara Tepavac i Emilija Milenković

Beograd, jun 2017

Oblast: evropske integracije

 

Estonija predsedava Savetom Evropske unije od 1. jula do 31. decembra 2017. godine. Ulogu predsedavajućeg Estonija je preuzela od Malte koja je u prvoj polovini 2017. godine koordinirala radom Saveta Evropske unije, definisala njegove tematske prioritete i posredovala u odnosima sa drugim institucijama Evropske unije (EU). Poput njenih prethodnica, Slovačke i Malte, i Estonija po prvi put preuzima ovu ulogu, i to upravo u vremenima izazova, strateških premišljanja i prekretnica za Evropsku uniju. Estonskim predsedavanjem ujedno počinje i period nove „trojke” na čelu Saveta EU: Estonije, Bugarske i Austrije. „Trojku“ čine države članice EU koje se tokom 18 meseci sukcesivno smenjuju u predsedavanju Savetom EU, zajedno definišu i usmeravaju agendu EU, i time joj obezbeđujući nesmetano funkcionisanje i kontinuitet u bavljenju određenim pitanjima. Predsedavanje Savetom EU ujedno je i prilika za države članice da istaknu teme od značaja za nacionalni ili regionalni interes.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bitka za podelu vlasti i vladavinu prava

 

Autor: Milan Antonijević

Beograd, jun 2017

Oblast: evropske integracije

 

Aktuelni Ustav Republike Srbije treba izmeniti kako bi se otklonili: a) nedostaci u položaju institucija koje garantuju nezavisnost pravosuđa; b) nejednak odnos pravosuđa i drugih grana vlasti, i najzad, c) nepraciznosti i nelogičnosti oko izbora sudija i tužilaca, predsednika sudova i drugih nosilaca pravosudnih funkcija. Ovo su ujedno obaveze u procesu pristupanja EU u okviru Poglavlja 23. Predlaže se razdvajanje Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i izvršne vlasti i izmene statusa sudija, naročito u prvom trogodišnjem probnom periodu.

 

Živo slovo na papiru: Nezavisni organi u procesu revizije Ustava

 

Autorka: Tara Tepavac

Beograd, maj 2017

Oblast: evropske integracije

 

Predstojeći proces revizije Ustava Republike Srbije treba iskoristiti za definisanje položaja i jačanje uticaja nezavisnih organa. Ustavno definisanje nezavisnih organa koji deluju u oblasti zaštite ljudskih prava predstavlja jedan od ključnih koraka u jačanju njihove preventivne i kontrolne funkcije i obezbeđivanju garancija osnovnih prava i sloboda građana proklamovanih Ustavom.

 

Neophodnost izmene odredaba Ustava Srbije o načinu njegove promene u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji

 

Autorka: Jelena Jerinić 

Beograd, maj 2017

Oblast: evropske integracije

 

Postoji saglasnost da će Ustav Srbije biti menjan bar dva puta u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Složeni postupak za promenu Ustava usporiće ili produžiti period potreban za izmene u vezi sa pristupanjem, ali i bilo koju drugu izmenu Ustava koja se smatra neophodnom. Zbog toga je potrebno izmeniti odredbe Ustava o njegovoj reviziji, bilo u okviru preporučene totalne revizije Ustava, bilo zajedno sa prvim izmenama pojedinačnih odredaba.

 

Grčka kriza ili breme novog Atlasa

Autor: Ognjen Milićević

 

U jeku novih razgovora između grčke Vlade i njenih međunarodnih kreditora, čini se da su nevolje grčkog naroda i dalje vrlo daleko od brige onih koji donose odluke. Dok se održivost grčkog duga ponovo dovodi u pitanje, jedini put napred, čini se, nalazi se u kompromisu između grčke Vlade i kreditora, odnosno MMF i EU. Dogovor bi podrazumevao prihvatanje politika koje se trenutno percepiraju kao nepovoljne za interese kreditora. Rešenje postaje sve više neophodno kako bi se sprečilo tonjenje zemlje u stanje permanentnog političkog i ekonomskog raspada.



123456 Idi na stranu:




  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus