KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Evropske aktuelnosti 

Trendovi, istraživanja i debate

 

 

 


 

 

Najave
Pogledaj sve događaje

Položaj i uloga četvrte grane javne vlasti u sadašnjem i budućem ustavnom uređenju Republike Srbije

24.03.2014

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine ne prepoznaje četvrtu granu javne vlasti u okviru svojih načelnih odredbi. Prema članu 4, stav 2 ustavnog teksta, „uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku”. U sledećem stavu istog člana, ustavopisac kaže da se odnos „tri grane vlasti” zasniva na mehanizmu uzajamne kontrole i međusobne ravnoteže.
U potonjim ustavnim odredbama koje se odnose na organizaciju javne vlasti na sva tri teritorijalna nivoa, dakle na nivo Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ovo načelno opredeljenje ne dovodi se u sumnju. U njima nema ni pomena o tzv. „četvrtoj grani vlasti”.
Međutim, iako se četvrta grana javne vlasti ne pominje u ustavnom tekstu, pojedine njegove odredbe neposredno se vezuju za položaj i ulogu organa koji se ne mogu sa lakoćom svrstati u jednu od tri tradicionalne grane državne vlasti. Čini se da najistaknutiji primer ovog konfuznog stava ustavotvorca predstavljaju odredbe o Zaštitniku građana.
Ustavna pravila koja se odnose na Zaštitnika građana svrstana su u petu glavu Ustava, koja se u celini odnosi na uređenje javne vlasti na nivou Republike Srbije, i to u samostalan deo ove glave, odvojen od odredbi o Narodnoj skupštini, predsedniku Republike, vladi sa državnom upravom, kao i od dela o sistemu pravosudne vlasti. Prema ovim pravilima, Zaštitnik građana ima položaj „nezavisnog državnog organa” kojem se pripisuje uloga zaštite prava građana i kontrole rada organa državne uprave (član 138, stav 1).
Slično tome, iz odredbi koje govore o sistemu sudske vlasti, ustavotvorac je u poseban deo ustavnog teksta izdvojio odredbe o još jednom „nezavisnom i samostalnom” organu, a to je Visoki savet sudstva, kome je poverio ulogu „garanta” nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija (član 153, stav 1). Utisak o neuklopljivosti ovog organa u načelno određenu strukturu javne vlasti pojačavaju dalje odredbe ovog dela ustavnog teksta, kao, na primer, ona u vezi sa sastavom Visokog saveta sudstva, koja određuje da njegovu strukturu čine članovi koji, po položaju, dolaze iz reda sve tri tradicionalne grane državne vlasti, kao i drugi članovi koje bira Narodna skupština.
Dakle, položaj ustavotvorca prema pitanju podele javne vlasti nije jednoznačan. Načelne odredbe ustavnog teksta govore u prilog stavu da je sistem javne vlasti u Srbiji podeljen na tri tradicionalne grane. Posebne odredbe koje se odnose na pojedine nezavisne organe vlasti sugerišu pak ideju o ustavnopravnom priznavanju četvrte grane javne vlasti... Preuzmite ceo tekst

 

Rad je nastao u okviru projekta "Iščekujući novi Ustav".

 

DODATNO:

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus