KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Evropske aktuelnosti 

Trendovi, istraživanja i debate

 

 

 


 

 

Najave
Pogledaj sve događaje

Šta zaista piše u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije?

20.10.2014

 

Svake godine oktobar počinje ubeđivanjem Vlade Republike Srbije da je ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije „najpozitivniji do sada“, „pozitivan“, „najpozitivniji u regionu“. Istina je da je možda jedino izveštaj iz 2013. godine imao pomalo pozitivan i euforičan ton u odnosu na inače administrativni, šturi i birokratski, briselski rečnik, i nije tajna da je to bilo zahvaljujući potpisivanju Briselskog sporazuma, kojim je otvoren put za početak istinskog rešavanja odnosa između Beograda i Prištine. Istina je da i to (ubeđivanje građana i sebe samih) nije najbolji način da se čita Izveštaj o napretku.


Svrha Izveštaja jeste da oceni sprovođenje reformi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i prateći je dokument uz „Strategiju proširenja“, koja definiše opšte smernice za razvoj ove politike u aktuelnoj i narednoj godini. Strategija ukazuje na najvažnije probleme i izazove za zemlje koje, osim slične sudbine, dele i slične probleme u razvoju demokratije i ispunjavanju uslova za punopravno članstvo u EU. Pojedinačni izveštaji dodatno daju smernice i ukazuju na pitanja i oblasti u kojima se kaska ili ne napreduje, ili, daleko bilo, nazaduje, kao i na one svetle primere dobro osmišljenih i sprovedenih reformi.


I dok je ovogodišnji izveštaj vlada čitala kao najpozitivniji u regionu, u javnosti i u stručnim komentarima, ali i u čitanju Evropske komisije, istakla su se pitanja kao što je sloboda medija ili opšte uočeno „pogoršanje uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja, zabrinjavajuća tendencija samocenzure u medijima“ i usklađivanje spoljne politike sa deklaracijama i odlukama Saveta Evropske unije, koje je palo na 62% usklađenosti u odnosu na 89% prošle godine.

U Izveštaju se ponavljaju i mnoge zamerke iz prethodnih godina. Revizija Ustava, preterana upotreba hitnih procedura u radu Narodne skupštine, potreba veće političke podrške ostvarivanju osnovnih sloboda, uključujući prava LGBTI osoba i slobode izražavanja, potreba da se obezbedi veća i dosledna uključenost Narodne skupštine i civilnog društva u procesu pristupanja, kao i više javnih rasprava u realnim vremenskim okvirima kako bi se obezbedilo da zainteresovane strane daju kvalitativan doprinos.


Veće i doslednije učešće zainteresovanih strana se izričito pominje i u oblasti reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, gde je primećeno kašnjenje u sprovođenju akcionih planova. U pomenutim oblastima uočen je niz propusta zbog kojih će, na primer, biti teško da se dostigne smanjenje broja nerešenih predmeta do kraja 2018. godine za 80% (trenutno ih ima 2,8 miliona, od kojih je zabrinjavajućih 1,7 miliona starije od dve godine) i poboljša tanak rezultat u izricanju pravosnažnih presuda u slučajevima visoke korupcije.

 

Očekuje se bolja koordinacija sektorskih politika i posebno njihovih finansijskih implikacija, efikasnije sprovođenje i izvršenje zakona. Mnogo se očekuje od akcionog plana za reformu javne uprave kako bi se konačno krenulo ka profesionalnoj državnoj upravi, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

 

Usporen je napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom. Pitanje održivog rešenja odnosa sa Prištinom je ovog puta dobilo pravu meru. Iako ono ima veliki značaj u evropskoj integraciji Srbije i u rešavanju realnih problema građana, može biti samo podjednako važno kao i unutrašnja transformacija ka demokratskom društvu, ili nepristrasno, nezavisno i efikasno pravosuđe, ili postupanje po preporukama Zaštitnika građana (koje je smanjeno u periodu izveštavanja). Evropska komisija smatra kritiku načina na koji EULEX vodi neke predmete protiv kosovskih Srba – kontraproduktivnom. Bez dileme, puna i sveobuhvatna saradnja sa EULEX-om je i uslov i potreba, ali teško da se kritike na njegov račun, koje su dolazile i iz nevladinih krugova, mogu zabraniti.

 

Izveštaj eksplicitno saopštava nešto što je i Evropski pokret u Srbiji već analizirao u Istraživačkom forumu, da sporazum sa Rusijom o izgradnji Južnog toka nije kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom (i našim obavezama koje proističu iz Ugovora o Energetskoj zajednici), i da ne treba počinjati radove na ovom projektu dok se Sporazum ne uskladi sa evropskim tekovinama.

 

U ovom osvrtu upadljivo nedostaju pohvale ili (skoro uvek delimičan ili ograničen) napredak koji postoji u svim delovima izveštaja. Visok stepen pripremljenosti i angažovanja u procesu skrininga, aktivno učestvovanje u regionalnim inicijativama i konstruktivan pristup Republike Srbije u bilateralnim odnosima sa susedima, samo su neki od pluseva.

 

Nepominjanje je namerno i sasvim smišljeno, ne da bi se umanjio značaj dobrog rada koga tako retko ima da zaista treba da bude istaknut, već zato što takvo čitanje Izveštaja, iskustvo nam govori, obično završi samozadovoljnim izjavama i zaboravljanjem izveštaja već u novembru iste godine. U centru pažnje treba da budu i moraju biti neispunjeni uslovi, iz godine u godinu ponavljane kritike i preporuke koje ukazuju na neposredne ali i strateške zadatke koje su pred vladom i društvom, koje su potrebne pre svega građanima i privredi Srbije, a eto, i uslov su Evropske unije.


Zato, bavimo se minusima!

 

     Maja Bobić

 

Autorka je član Istraživačkog foruma i generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.

 

Mišljenja i stavovi izraženi u ovom eseju predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji.

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:
Aleksandar Vukalovic  -  
27.10.2014 09:40
Postovana gospodjo Bobic,

Clan sam RG 2, 10 i 19

Jedan od najvaznijih mehanizama za sprovodjenje Vase finalne preporuke iz dokumenta "Šta zaista piše u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije?" je Nacionalni konvent.
Ili bi trebalo da bude.
Madjutim, njegov rad je prilicno limitiran i u krajnoj konsekvenci skoro nemoguc. Problem je na nivou elementarne logike. Konvent treba da pomogne i posavetuje "drzavu", u momentu kad je ona vec finalizirala svoje stavove i namere, a da u periodu koji tome predstoji, nije predvidjen, a po mom iskustvu, ni moguc upliv Konventa u elementarne cinjenice i podatke.
Koliko je za sada moguce zakljuciti, odnos prema Konventu je jedino moguce korigovati i uskladiti sa Delegacijom. A sve u cilju pravovremenosti i zaista mogucim doprinosima. Pa je to moj predlog za neke aktivnosti.

Kao informacija koja dosta govori je da ne samo postojanje Nacionalnog konventa na neki nacin tajna za Civilno drustvo, pa i drzavne organe, vec i unutar sam Delegacije.

Ja sam pokusao da dodjem do Vas u nekoliko navrata, ali mi nije uspelo, mada ste me na Konstutitivnoj sednici uputili da je zakazivanje termina moguce.

Ono sto me dosta cudi je da je nedostupan mail, na kome bi bilo moguce sa Vama stupiti u kontakt.

Sto se konkretno tice RG 10, razlike oblasti unutar nje je vece nego izmedju mnogih RG-a. Koliko za sada vidim, stvaranje podgrupa i pristup tome nece doprineti efikasnijem i kvalitetnijem radu. Mislim da se Evropski pokret suvise izmakao po tom pitanju i prepustio jos uvek mladoj i slabasnoj "biljci" da o tome samostalno odlucuje. Moje predlog je da je potrebno sa Delegacijom razmotriti kriticne tacke (ustanovljene do sada ili projektovan za naredni period) u Poglavljima i na osnovu toga sprovesti segmentiranje unutar RG-a.

Kao slika odnosa prema Nacionalnom konventu je i odnos prvog coveka SEIO-a, da na mail-ove ne nalazi potrebu da odgovara.

Toliko za sada, mozda izgleda preostro i preuranjeno, ali smatram da je ovaj minimum neophodan za reci.

Srdacan pozdrav sa nadom da cu imati priliku da sa Vama porazgovaram,

Ceterum Censeo Carthaginem Esse Delendam
Aleksandar Vukalovic
11000 Beograd
R35 PAK 127101
Svetog Save 13/V
011 244 0801
065 244 0801
069 266 5784
aiv@sbb.rs
vukalovicaleksandar@gmail.com
National Convention on the European Union
http://eukonvent.org/
WG 2 - Ch. 28 Health protection,
WG 10 - Ch. 10 Information society and media,
WG 19 - Ch. 27 Environment and climate change

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus