KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Tri godine nakon ulaska Slovenije u EU

 

Po svojoj ekonomskoj razvijenosti, većina novih članica zaostaje za starim članicama. Ipak, Slovenija, nekada svrstavana u grupu zemalja bivšeg socijalističkog bloka je prva pristupila evro-zoni

Slovenija : lokalna valuta nigde tako uspešno zamenjena evrom

Piše: Bojana Popović

Prošle su tri godine od najvećeg proširenja Evropske unije, kada je 1. maja 2004. deset novih zemalja pristupilo ovom tada (a i sada) „ekskluzivnom klubu“. U kojoj meri je promenjeno funkcionisanje institucija Evropske unije? Koliko je i kako ovo proširenje uticalo na same građane Evropske unije i kako su se nove članice ovog „kluba“ prilagodile zahtevima i tempu starih članica? 

Po svojoj ekonomskoj razvijenosti, većina novih članica zaostaje za starim članicama. Ipak, Slovenija, nekada svrstavana u grupu zemalja bivšeg socijalističkog bloka je prva pristupila evro-zoni 1. januara 2007. i u ekonomskom smislu  napravila najveći korak ka približavanju starim članicama EU. Iako su se i Estonija i Letonija pripremale da uđu u evro-zonu, sredinom maja 2006, Evropska komisija je ocenila da je jedino Slovenija ispunila sve kriterijume koji su postavljeni Sporazumom iz Mastrihta za za ulazak u zonu evra. Jeda od kriterijuma: da stopa inflacije u dužem periodu ne bude viša od 1,5 % iznad prosečne inflacije u zemljama u kojima je ona najniža, bio je ispunjen. Inflacija je bila čak niža od proseka. Ukoliko zemlja ispunjava kriterijume za ulazak u evro-zonu to ukazuje da ona ima zdrave javne finansije i solidnu privredu. Preuzimanje valute evro doprinosi pozitivnom imidžu zemlje i otvara prostor za nove strane investicije. Međutim, ovih dana u javnosti Slovenije se postavlja pitanje da li su ovoj zemlji uopšte potrebne direktne strane investicije, jer Slovenija ne samo da je pristupila evro-zoni, već je prestigla neke od stranih članica Evropske unije u bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika – prvenstveno Grčku i Portugal.

Ukoliko zemlja ispunjava kriterijume za ulazak u evro-zonu, to ukazuje da ona ima zdrave javne finansije i solidnu privredu. Preuzimanje valute evro otvara prostor za nove strane investicije. Međutim, ovih dana u javnosti Slovenije se postavlja pitanje da li su ovoj zemlji uopšte potrebne direktne strane investicije, jer Slovenija ne samo da je pristupila evro-zoni, već je prestigla neke od stranih članica Evropske unije u bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika – prvenstveno Grčku i Portugal

Statistički pokazatelji govore da Slovenija više izvozi od kada je članica EU zbog čega je bruto domaći proizvod u porastu poslednje tri godine. Povećan je izvoz u Italiju, Francusku i Austriju, ali i u druge dotada ne toliko zastupljene države poput Belgije, Španije, Irske i Portugalije. Što se tiče zemalja bivše SFRJ, posebno je povećan izvoz u Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku.
U ovoj maloj zemlji sa blizu dva miliona stanovnika, u opasnosti da postane siromašno živi 10 % stanovništva, što znači da imaju prihode ispod 60 odsto proseka u državi. U EU je ova brojka 15%. Zaposlenost svake godine raste, a nezaposlenost je ispod 10%. Možda je zanimljivo napomenuti da je najtraženiji profil za zapošljavanje – lekar.

Pored ekonomskih pokazatelja i statističkih vrednosti, analizirajmo učešće Slovenije u institucijama Evropske unije. U evropskom parlamentu zaseda 7 parlamentaraca iz Slovenije od ukupno 785. Nove članice u komisiji predstavljaju njihovi evropski komesari, a slovenački je Janez Potočnik, Evropski komesar za nauku i istraživanje. Glasovi Slovenije u Savetu ministara se odmeravaju prema sistemu koji je predviđen Sporazumom iz Nice, pri čemu Slovenija ima 4 glasa. Ukoliko ove brojke uporedimo sa recimo Poljskom, koja u Evropskom parlamentu ima 54 poslanika, a u Savetu ministara 27 glasova, možemo zaključiti da Slovenija svoje interese efikasno zastupa u okviru svojih mogućnosti.

Može se zaključiti da je Slovenija od pristupanja Evropskoj uniji nastavila da napreduje i potpuno uhvatila tempo starih članica za šta će neke druge zemlje, poput Poljske koju smo već spomenuli, čekati narednih dvadeset godina, i to samo ukoliko se nastavi rast koji je do sada zabeležen. Kakve su posledice osetile ostale zemlje koje su učestvovale u velikom proširenju 2004.  – ovo varira od zemlje do zemlje, ali ni jedna, čini se, nije toliko napredovala koliko Slovenija


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus