KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Desimir Tošić
treći predsednik EPuS

 

Rođen 1920. godine, Desimir Tošić je svedok svih Jugoslavija, svedok velikih ideologija, ali i mnogih srpskih zabluda o kojima otvoreno govori, ma koliko istine ponekad bile bolne. Njegov vidik ne zamagljuju ideološke dogme. Za čoveka impozantne biografije, prepoznatljive i kontinuirane demokratske orijentacije, koji je pre neku godinu proslavio "jubilej" – šest decenija od kada ga je uhapsio Gestapo u Beogradu 1943. godine, zaista se može reći da je svedok epohe u punom smislu te reči. U periodu od 1943. do 1990. godine bio je: zatočenik nacističkog logora na Sajmištu, prinudni radnik u Viner Nojštatu, begunac iz tog logora 1943, odmah potom politički begunac iz Srbije i pariski student prava.

DESIMIR TOŠIĆ: Svedok svih Jugoslavija

Aleksandar Gatalica

U emigraciji Tošić je učestvovao u osnivanju Demokratske alternative 1963. godine, a 1976. godine objavljuje teze o demokratskoj evoluciji u Jugoslaviji. Kao emingrant radi i razne druge poslove: istraživač je u Međunarodnom centru slobobdnih sindikalista u Parizu, istraživač u Nacionalnooj fondaciji političkih nauka u Parizu do kraja 1956 , radnik u jednoj američkoj fabrici žica i federa, član i jedan od najmlađih osnivača Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, saradnik Centra za istraživanje jugoslovenskih problema u Londonu, član jugoslovenskog komiteta u Evropskom pokretu od 1959, hroničar, sagovornik malih i velikih emigranata. Objavio je niz knjiga, eseja i članaka političko-sociološke problematike, a posebno se izdvajaju njegovi radovi o jugoslovenskim pitanjima, naročito srpskim. U emigraciji bio je jedan od osnivača mesečnog glasila "Naša reč" (Pariz–London) i biblioteke "Naše delo".

Desimir Tošić treći je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Na ovu funkciju izabran je novembra 1996. godine, a predsednik EPuS bio je do novembra 1998. godine. Kao i prethodna dva predsednika Vojin Dimitrijević i Mirko Tepavac, bio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji u vreme kada su evropske ideje bile na velikom ispitu i kada nije bilo nimalo jednostavno zalagati se za njih.

Desimir Tošić je još kao emigrant 1946. godine učestvovao u objavljivanju jednog omladinskog programa u Parizu, u kome se prvi put izjašnjava zajedno s drugovima za evropsko udruživanje (Evropski pokret formalno nije postojao u to vreme). Potom je učestvovao 1956. godine, takođe u Parizu, u obrazovanju Udruženja srpskih federalista, kao člana francuskog Evropskog pokreta. Od godine 1960. učestvuje u komitetu Evropskog pokreta za Jugoslaviju, u Londonu, sve do 1990. godine. Između 1996. i 1998. godine bio je biran za predsednika Evropskog pokreta za Srbiju, a posle toga je bio biran u toku dve godine za predsednika Evropske kuće u Srbiji.

DESIMIR TOŠIĆ: U društvu sa prvim predsednikom EPuS Vojinom Dimitrijevićem i književnikom Filipom Davidom.

Dok je bio u inostranstvu Desimir Tošić je pripadao takozvanoj demokratsko-prozapadnoj emigraciji, posle pola veka "izbivanja", vratio se u Srbiju 1990. godine, verujući da svojim političkim iskustvom može pomoći njenu demokratsku transformaciju. Tošić je bio politički aktivan u Demokratskoj stranci, potom u Demokratskom centru, koji se opet u oktobru prošle godine vratio pod okrilje DS-a.

Desimir To šić bio je potpredsednik Demokratske stranke i savezni poslanik. Trenutno je član Glavnog odbora Demokratske stranke.

Postoji na našoj javnoj sceni, prilično zastupljena, teza da je put u Evropu moguć samo podsticanjem i unapređenjem ekonomije i zakonodavstva, bez izgradnje svesti o tome šta se dešavalo na ovim prostorima tokom devedesetih. Je li takav put odista moguć?


- Put ka Evropi za svaku nekadašnju komunističku zemlju bio je trnovit, ali niko sem nas Srba nije imao raspad države, i to u krvi. Pojam Evrope podrazumeva opštu našu modernizaciju za koju se vodi borba kod nas već preko sto godina. U pravu ste kada pitate da li je moguć put ka evropskoj zajednici, bez svesti o toj zajednici, odnosno bez svesti o Evropi. Ne, nije moguć. Čak bismo mogli reći da bi pozitivniji put bio kada bismo imali razvijenu svest i pre razvijene ekonomije i evropskog zakonodavstva. Prošlost zahteva da se u nju pogleda bez slabosti i mitologije. Zahteva priznanje da je društvo grešilo, što je, na primer, godinama davalo glas Miloševiću. Grdno smo vreme izgubili i osramotili se. Pa i danas je u našoj Skupštini najjača jedna ekstremistička nacionalistička stranka. Da li toga ima i jedna zemlja u okruženju, počev od Grčke preko Albanije do, recimo, Slovenije? Sli čno je i u vezi s međuetničkim ratom. Rat je bio zlo, ali još veće zlo, koje traži oslobođenje od greha, to su ratni zločini koje su naši ljudi počinili nad zarobljenim vojnicima, ili ženama i decom. Sve to mora na neki način da se "svari"…

(Deo iz intervjua koji je vodio novinar Nedim Sejdinović)


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus