KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Vavilonski bruj među Andrićevim izdavačima

 

Ime reke Drine, na kojoj je jednom jedan turski vezir srpskog porekla podigao most, na svim jezicima zvuči isto, kao i ime pisca Ive Andrića koje je, po svemu sudeći, postalo deo svetske baštine i čije delo pripada svima.

Mala zemlja među svetovima: dodela Nobelove nagrade Ivi Andriću

Piše: Biljana Đorđević

Reklo bi se da pisac koji se četrdeset šest godina polako spušta na sredinu spiska dobitnika medalje sa likom Alfreda Nobela, postaje i manje zanimljiv izdavačima koji su u večitom lovu na najbolje i najprivlačnije naslove. Međutim, interesovanje, dinamika i način objavljivanja dela Ive Andrića pokazuju da žar urednika velikih i manjih izdavačkih kuća za objavljivanje Andrićevih dela ne jenjava. Iako je prošlo gotovo pola veka od decembarske večeri 1961. godine, kada je Andrić govorio o svojoj „maloj zemlji među svetovima“ u stokholmskoj Kristalnoj dvorani, njegova dela neizostavna su u najpoznatijim i najtiražnijim kolekcijama i bibliotekama. Kada je neveliki galicinski izdavač malih mogućnosti, „Rinoceronte“ iz Španije, odlučio da objavi Andrićev roman Na Drini ćuprija, nije ni slutio da je na drugom kraju zemljine kugle korejski izdavač „Moonji publishing“ već rasprodao hiljadu i petsto primeraka toga dela za mesec dana. Iako se u knjižarama širom Španije, a naročito u Madridu i Barseloni, prevodi višegradske hronike mogu naći u nekoliko izdanja, spomenuti galicinski izdavač toliko je njome bio očaran da je želeo da tri miliona stanovnika Španije imaju ekskluzivnu priliku da taj roman čitaju i na jeziku svojih dedova. Ubrzo zatim Ministarstvo prosvete španskog regiona Galicija odlučilo je da Andrićev roman treba da uđe i u program školske lektire.

Za to vreme daleko poznatiji svetski izdavač, „Pierre Belfond”, već objavljuje na hiljade primeraka romana Na Drini ćuprija, Travnička hronika i Omerpaša Latas. Njegovo interesovanje sa romanesknih celina proteglo se i na pripovetke, te su i Andrićeve priče o ženama na francuskom obavijene u prepoznatljivim zlatnožutim koricama o kojima maštaju mnogi evropski pisci. Dva poslednja od navedenih romana ušli su u čuvenu kolekciju Motivi, u kojoj su se našle i dve zbirke pripovedaka Bife Titanik i druge jevrejske priče i Priča o vezirovom slonu i druge priče. Jedna nevelika pariska izdavačka kuća, „Phebus éditions“, poželela je da objavi zbirku Lica, sa manje poznatim Andrićevim pripovetkama, ali zato ne manje dobrim. „L’esprit de peninsule“ ukrasila je svoj izdavački program prevodom posthumno objavljene Andrićeve zbirke Kuća na osami, a izdavač „Serpent à plumes“ okončao je postojanje pod tim imenom objavivši Andrićevu zbirku pripovedaka u koju je uključio one koje do tada nisu objavljene u Francuskoj.

Neke od najpoznatijih evropskih produkcijskih kuća, kao i naši najpoznatiji reditelji koji su ujedno i najčuveniji evropski, traže opcije za ekranizaciju Andrićevih dela. Ko će najbolje razumeti šta je to Andrić smatrao da nedostaje filmskom izrazu za adaptaciju njegovih dela u tom mediju ostaje da vidimo. S druge strane, neki od pozorišnih režisera uspeli su da prepoznaju i izoluju dramsko iz Andrićevih mahom epskih dela. Tako se priča o stambolskom zatvoru, njenim čuvarima i stanovnicima, godinama igra u pozorištima širom bivše Jugoslavije.

U zemlji na čijem je jeziku Andrić doktorirao, Nemačkoj, veliki svetski izdavači „Carl Hanser Verlag“ i „Suhrkamp“ svake godine na frankfurtskom sajmu okite svoj štand nekim novim izdanjem Andrićevog dela. Na modrim koricama zlatotiskom su ispisani nemački prevodi Andrićevih romana Na Drini ćuprija, Travnička hronika i Omerpaša Latas. Nedavno je roman o vezirovom mostu objavljen u četrdeset hiljada primeraka čime je uvršten u kolekciju od stotinu dela evropskih pisaca 20. veka. U Austriji “Paul Zsolay“ objavio je zbirku pripovedaka uzevši za naslov jednu i užoj publici manje poznatu priču, Zatvorena vrata. U Poljskoj će višegradska hronika uskoro biti objavljena u nekoliko desetina hiljada primeraka, dok je u Mađarskoj po peti put štampan jedan od najboljih prevoda toga romana, Zoltana Čuke.

Italijanska publika voli sve što je Andrić ikada napisao. U prestižnoj kolekciji čuvenog “Arnolda Mondadorija” na finoj tankoj hartiji, u jednom tomu, objavljena su Izabrana dela Ive Andrića, a spomenuti izdavač najpoznatije romane objavljuje ne samo kao bibliofilsko izdanje, već i kao manje luksuzno izdanje, kako bi čitaoci lakše manipulisali knjigama. Italijani, kao dobro poznati ljubitelji lepe knjige koji veoma drže do vrste poveza i kvalileta hartije, imaju mesta za Andrićeva dela u svojim kućnim bibliotekama, ali očigledno i u torbama za posao i plažu, jer se Andrićevi romani objavljuju i kao džepna izdanja.

Iako se lagano pomera ka sredini liste dobitnika, interesovanje za Andrića ne jenjava

Njihovi mediteranski susedi, Grci, ako zaostaju po lepoti knjiga, svakako to ne čine po broju objavljenih prevoda Andrićevih dela. Svi romani i dve zbirke pripovedaka već godinama krase izloge knjižara poznate atinske izdavačke kuće „Kastaniotis“. Oni kao da su zarazili svoje albanske kolege koji već uveliko traže prava za objavljivanje Andrićevih romana i pripovedaka.

Turski izdavač „Iletisim“ u poslednjih osam godina objavio je osam izdanja hronike o graditeljskom poduhvatu svoga velikog vezira i nešto manje tiraže romana o vezirskom gradu Travniku i turskom seraskeru Omerpaši Latasu. Ako se vratimo na skandinavske prostore gde je Andrić u punom sjaju predstavljen najširoj evropskoj publici, videćemo da se u svim tamošnjim zemljama hronike o Višegradu i Travniku neprekidno prodaju već decenijama. U Danskoj, osim što se objavljuje, Andrić se detaljno proučava na Odesku za jušnoslovenske jezike u Kopnehagenu i Arhusu, a danski profesori, prevodioci i studenti proučavaju ga sa jednakim entuzijazmom i objavljuju studije o njegovim delima. Belgijski čitaoci vole tematske izbore pripovedaka i eseja, a britanska publika ne prestaje da čita dve hronike, pripovetke i meditativne fragmente.

Neke od najpoznatijih evropskih produkcijskih kuća, kao i naši najpoznatiji reditelji koji su ujedno i najčuveniji evropski, traže opcije za ekranizaciju piščevih dela. Ko će najbolje razumeti šta je to Andrić smatrao da nedostaje filmskom izrazu za adaptaciju njegovih dela u tom mediju ostaje da vidimo. S druge strane, neki od pozorišnih režisera uspeli su da prepoznaju i izoluju dramsko iz Andrićevih mahom epskih dela. Tako se priča o stambolskom zatvoru, njenim čuvarima i stanovnicima, godinama igra u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kada je reč o drugim medijima, čini se da je Andrić stekao svoju najbrojniju publiku preko radija. Dobri glasovi čitača i spikera najbolje dočaravaju Andrićevu, u isto vereme mirnu i ustalasanu, rečenicu. Jedan američki producent najpre je emitovao, a zatim snimio na audio-kaseti Prvo poglavlje iz romana Na Drni ćuprija. Češki Radio Prag već emituje čitanje hronike o ćupriji na Drini u deset nastavaka. Nemački radio posvetio je više od jednog sata izvođenju radio drame prema romanu Gospođica, a na tršćanskom „Radiju A“ nedeljama se već čita spomenuti roman na slovenačkom za tamošnju slovenačku manjinu.

Konačno, kratak esej o recepciji dela Ive Andrića treba kadencirati podatkom da se na prostorima bivših jugoslovenskih republika Andrićeva dela prodaju i čitaju u stotinama hiljada primeraka, kao u vreme kada su nekadašnji Udruženi izdavači iz svih republika objavljivali visoke tiraže Andrićevih sabranih dela. Rečju, u vavilonskom bruju od preko četrdeset prevoda naslova romana Na Drini ćuprija, među kojima se razaznaju prevodi The Bridge on the Drina, Broen over Drina, Il ponte sulla Drina, Le pont sur la Drina, A ponte sobre o Drina, Un puente sobre el Drina, Most na Drinie, Die Brücke über die Drina, Drina köprüsü – ime reke na kojoj je jednom jedan turski vezir srpskog porekla podigao most na svim jezicima zvuči isto, kao i ime pisca koje je, po svemu sudeći, postalo deo svetske baštine, i čije delo pripada svima.

Autorka je naučni saradnik u Zadužbini Ive Andrića.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus