KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Velika ideja u prisustvu malih ljudi

Osnovni problem sa evropskom idejom kod nas leži u tome što se njena zamisao i ostvarenje posmatra kao čin invazije i prevara velikih sila, posebno evropskih naroda, koji žele da potčine male narode.

EVROPSKO UJEDINJAVANJE NIJE STANJE NEGO PROCES: Nemiri u predgrađima Pariza 2005.

Desimir Tošić

Iako sve ankete pokazuju da većina stanovništva Srbije veruje, želi i treba da bude u zajednici sa evropskim narodima, u Evropskoj uniji, to izjašnjavanje nema ni neku izričitu sigurnost niti je trajnije. Nalik je to izjašnjavanju o pripadnosti crkvama, odnosno Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kako je rekao nedavno jedan mlađi istoričar, dr Slobodan Marković: Srbi se na statističkim popisima u više od 90 odsto izjašnjavaju da su pripadnici pravoslavlju, ali većina ne veruje u Boga... Tako je i sa Evropom; kažu da žele da budu članovi zajednice ali ne veruju u evropsku ideju. I biće muke s dobrim delom našeg javnog mnjenja kada dođe do ostvarenja evropske ideje kod nas. Naša zaostalost i naša učmalost postaje endemska pojava već duže vremena. To najbolje pokazuje apstinencija na izborima.

Osnovni problem leži u tome što se zamisao i ostvarenje evropske ideje posmatra kao čin invazije i prevara velikih sila, posebno evropskih naroda, koji žele da potčine male narode. Posebno Srbe, koji su "toliko dali Evropi" a kako im Evropa sada "vraća"... U stvari, kad je Evropa počela da se organizuje posle Drugog svetskog rata, to je bila baš ideja prvenstveno velikih evropskih naroda – Francuske, Nemačke, Italije – koji su želeli da udare tačku na međusobne sukobe i ratovanja, i da stvore jedan političko-kulturni i posebno jedan značajan ekonomski sistem otvorenog tržišta i otvorenih granica, u cilju da se prekine sa ratovanjima, da se obezbedi konačan i trajni mir i da se, zajednički, podiže standard života i unapređuju ljudska prava. U tim poratnim godinama niko nije mislio na Srbe i Jugoslaviju.

Naši ljudi u takozvanoj dijaspori pokazuju ne samo žestoke antievropske stavove, nego uživaju u problemima i nesrećama Evropske unije. Polaze od jednog amoralnog stava: da oni sami uživaju sve blagodeti društva u Evropskoj uniji, a u isti mah, mali ali zločesti, da uživaju u teškoćama Unije.

Između ostalih naših protivurečnosti pojavljuje se kod nas još jedna, prosto neverovatna protivurečnost, a to je da naši ljudi u takozvanoj dijaspori – najugledniji u svojim profesijama – pokazuju ne samo žestoke antievropske stavove, nego uživaju u problemima i nesrećama Evropske unije. Polaze od jednog amoralnog stava: da oni sami uživaju sve blagodeti društva u Evropskoj uniji, a u isti mah, mali ali zločesti, uživaju u teškoćama Unije. Tako su naši ugledni književnici, novinari i slikari, prema onom što smo pročitali, pokazivali sladostrast posle neizglasavanja evropskog Ustava u Francuskoj. Nepolitički i nedemokratski "elitisti" misle da će posle neuspeha Evropske unije u izglasavanju ustava – Evropa nestati!...Evropska ideja je daleko starija i snažnija u narodima, da ona može postojati i razvijati se i bez ustava, i takva i postoji već pola veka. I dalje se širi i pored izvesnih neuspeha, beleži velike napretke i uspehe.

Naši takozvani elitisti imaju jedan cinični prezir prema demokratiji. Oni su je zamišljali ili je zamišljaju kao "savršeno društvo", a demokratija ne predstavlja niti misli da stvara savršeno društvo. Demokratija odgovara stanju u društvu, takvo kakvo je. A svako društvo svakoga dana ređa nove probleme.

U stvarnosti, naši takozvani elitisti imaju jedan cinični prezir prema demokratiji. Oni su je zamišljali ili je zamišljaju kao "savršeno društvo", a demokratija ne predstavlja niti misli da stvara savršeno društvo. Demokratija odgovara stanju u društvu, takvo kakvo je. A svako društvo svakoga dana ređa nove probleme, ali i pokušava da ih rešava i rešava ih racionalnim sredstvima, ne oštećujući ni interese pojedinca ni nacionalnih kolektiva. Jer, pored Unije postoje i nacije. I do sada nije nijedna izgubila svoj identitet i nema ni jedne nacije – a ima ih u nekih dvadeset pet nekadašnjih totalno suverenih država – koja i pored svih teškoća i problema, nije unapredila svoj standard života i obezbeđivala svakog dana sve više prava građana.

Čini mi se da je za naše uspehe u Evropi neophodno da najširi deo našeg javnog mnjenja jednom uvidi stvarnost u sebi i oko sebe. Samo takvim uviđanjem to mnjenje može neposredno poboljšavati svoj nacionalni položaj. Bežanje od stvarnosti dovodi nas u stagnaciju, ili još gore, u povratak u onih petanestak godina naših velikih nesreća u kojima su, naravno, učestvovali i političari izvan naše sredine, ali generatori naših nesreća ipak su se našli ponajpre u našoj sredini.

Takvo uviđanje biće u sledećim mesecima i godinama jedan od naših najtežih nacionalnih problema.

(Beograd, 10. decembar 2005.)


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus