KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET

 
Muzičko obrazovanje slepe i slabovide dece
 
Piše: Mila Lacković
 
Ako se nađete na autobuskoj stanici „Konjička škola“ u ulici Cara Dušana u Zemunu, na prvom koraku čućete ritmički ujednačen zvuk koji se menja sa promenom svetla na semaforu. Ako ne razmišljate da je to zvučni semafor za slepe, možda će vam pomoći sledeća slika: iza zeleno obojene ograde kompleks zgrada, čudna mešavina starog i novog, a u velikom dvorištu grupe mališana zaokupljene raznim stvarima. Neki šetaju u grupama, neki se igraju a neki sede na klupama i držeći nešto u krilu, prevlače rukom levo-desno. Ako i tada ne shvatite da oni čitaju knjigu na Brajevom pismu, sve će vam biti jasno kad vam pogled skrene na oglasnu tablu: Škola za učenike oštećenog vida „Veljo Ramadanović“.
 
Sa Veljkom je sve počelo. Vrsni pedagog, humanista i prvi učitelj, osnovao je ovu ustanovu daleke 1917. godine u Bizerti u Tunisu, radi rehabilitacije ratnih invalida. Shvatajući da je muzika umetnost zvuka, pa je kao takva u potpunosti dostupna licima oštećenog vida, bez obzira na stepen oštećenja, „Veljo Ramadanović“ je pridavao veliki značaj muzičkom obrazovanju slepih; od amaterizma, preko profesionalnog usmerenja pojedinaca, do osnivanja štamparije za Brajevo notno pismo.
Slepi pijanista Nabuko Cudji
na nedavnom koncertu u Beogradu
U godinama koje su sledile škola za slepu i slabovidu decu, je preseljena u Zemun u nove zgrade koje je sagradila i poklonila porodica Karađorđević, a u tom prostoru dugi niz godina postoji i radi Odeljenje muzičke škole „Kosta Manojlović“, koje se uspešno bavi muzičkim obrazovanjem ove dece, pomažući im da se kroz muziku uključe u redovan školski sistem i da se ohrabre i usmere, da bez obzira na hendikep pronađu svoj životni put u muzici ili nekoj drugoj profesiji. Muzička škola „Kosta Manojlović“ je jedna od retkih obrazovnih institucija Evrope, koja obrazuje slepu i slabovidu decu. U evidenciji Evropske unije muzičkih školsa/European Music Schools Union-EMU, ne postoji podatak o postojanju još neke institucije ovog tipa na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja.
 
Većina dece boravi u internatu koji je sastavni deo škole „Veljo Ramadanović“, tako da je nakon upoznavanja sa prostorom njihovo kretanje između osnovne škole, muzičke škole i internata povezano i bezbedno. U muzičkoj školi, deca se mogu odlučiti za sve instrumente ali je praksa pokazala da oni najviše vole klavir i harmoniku. Nakon prepodnevne nastave u osnovnoj školi, u popodnevnim časovima „oživi“ muzička škola, kada ovi mališani pokušavaju da savladaju sve elemente sviranja na instrumentu i čitanja nota na Brajevom pismu. Da bi im olakšali čitanje i pisanje nota, škola je kupila štampač za pisanje nota, zahvaljujući donaciji bivših učenika ove škole, čime im je rad znatno olakšan, jer su na Brajevom pismu odštampani svi udžbenici i literatura koju koriste u nastavi. Resursima naše škole sada se koriste sva deca oštećenog vida, koji se školuju u muzičkim školama Srbije.
 
Zahvaljujući predanosti ljudi koji rade u ovom Odeljenju (a među njima su ne samo profesori nego i roditelji) posle završetka osnovne muzičke škole nekolicina učenika je nastavila školovanje u srednjoj muzičkoj školi a zatim i studije na Fakultetu muzičke umetnosti, da bi se po okončanju vratili u školu kao profesori, ili nastavili svoj put na muzičkoj sceni. Tako su Muziku kao svoje životno opredeljenje odabrali: Danijela Petrović, profesor klavira; Dragan Videnović, profesor klarineta i teoretskih predmeta; Gordana Grujičić, profesor engleskog jezika i notograf na Brajevom pismu; Marko Živković, Olga Petrović, Mirjana Marjanović, studenti na FMU; Saša i Dejan Matić, estradni umetnici, kao i mnogi drugi koji su sad učenici srednje i osnovne škole a koji će istrajati u svojoj želji i ljubavi prema umetnosti i u svim problemima koje ona nosi. Poslednjih godina na republičkim i međunarodnim takmičenjima školu su uspešno predstavljali Stefan Pantić i Dejan Milović, učenici harmonike, a u narednim godinama pridružiće im se i petogodišnja Iskra Milenković, mala pijanistkinja neverovatnog dara.
 
Svima je poznato koliko je muzika značajna za opšti razvoj dece, međutim u razvoju dece sa oštećenim vidom uticaj muzike je neprocenjiv. Bavljenje muzikom i sviranje ovoj deci pomaže i u razvoju motornih funkcija, savladavanju kretanja u prostoru zahvaljujući preciznijem uočavanju i definisanju zvukova u okruženju, boljoj komunikaciji i otvorenosti za interaktivne aktivnosti. Veliki broj ove dece ima „apsolutni sluh“, što je u muzičkom svetu znak za izuzetnu predispoziciju za bavljenje muzikom. Fantastičan sluh pomaže im u sviranju, kroz jedan vrlo zahtevan proces, gde se sve kompozicije odmah uče napamet i gde se kompleksan tekst desne i leve ruke mora spojiti bez oslanjanja na pisane znakove, u melodijske linije, harmonske slogove, do konačnog i tačnog izvođenja određene kompozicije.
 
Prisustvo ljudi sa ošećenim vidom na svetskoj muzičkoj sceni, govori u prilog tome da je muzika prostor gde oni mogu da ostvare vrhunske profesionalna zahteve a samim tim da se ostvare i na drugim živitnim poljima i sadržajima. Od nas se očekuje samo da im u tome pomognemo i da im to omogućimo.

  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus