KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

ZNAČAJ INFORMISANJA NA ROMSKOM JEZIKU

Činjenica je da je romska nacionalna zajednica najsiromašnija, najneobrazovanija, ali i najbrojnija kod nas i u Evropi i na žalost da najveća etnička distanca postoji upravo prema ovoj nacionalnoj zajednici. Kako odgovoriti ovom izazovu?
 
Piše: Petar Nikolić
 

Jedan od odgovora dali su kulturni poslenici Trifuna Dimića i pisca ovih redova koji su osamdesetih godina okupili mlade obrazovane ljude sa željom da se kulturom i kulturnom politikom ponudi rešenje za situaciju u kojoj se nalazio ovaj kolektivitet, a predlog je bio da se na programira Radija i televizije Beograd i Novi Sad otvori prostor za stavove i mišljenja Roma, najpre intelektualaca.
 
Tadašnje rukovodstvo Radio-televizije Novi Sad, a potom i Radio-televizije Beograd je prihvatilo inicijativu Matice romske da se uvedu emisije koje bi imale za cilj emancipciju i integraciju romske nacionalne zajednice.
Informisanje na romskom jeziku, kao eksperimentalni program, pokrenuto je 1988. godine emotovanjem polusatne mesečne emisije na programu Radija Novi Sad i Televizije Novi Sad, odnosno Radio-televizije Beograd.
 
Društvena isključivost, odnosno etnička distanca, bio je razlog više da se koncept rada ove redakcije definiše u četiri oblasti – obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvo, koje su 2005. godine postale principi Međunarodne Dekade Roma.
 
Maksima „Siromašni smo zato što smo neobrazovani, a neobrazovani smo zato što smo siromašni“ bila je motiv da se snagom znanja izađe iz tog začaranog kruga bede i siromaštva, a da se u isto vreme, dakle, od 1988. do 1992. godine definiše i uspostavi strategija kako pobediti predrasude i stereotipe kod sopstvenog naroda, a da pri tome ne izgubi svoj identitet.
 
Sa druge strane, program je od 1988. do 1992. posebnu pažnju posvetio i uspostavljanju interaktivnog dijaloga sa neromskim stanovništvom sa željom da se upoznamo, da bi smo se razumeli. Dvojezična koncepcija srpskog i romskog jezika stvorila je upravo ono što je misija i vizija, tačka oslonca medijskog informisanja koji do tada ni jedna redakcija nacionalnih zajednica nije primenila. To se pokazalo kao ključni faktor u komunikaciji među Romima, s obzirom da je standardizacija romskog jezika bila u začetku, a druge zajednice su dobile priliku da prate program romske nacionalne zajednice i upoznaju kulturu, tradiciju i običaje, iako ne znaju jezik.
 
Da je to rešenje prihvatljivo i održivo potvrđeno je kada je 5. septembra 1992. godine Vlada Republike Srbije podržala ideju da se sa eksperimentalnog programa pređe na redovan program Radio-televizije Beograd i Novi Sad.
 
Naravno, da je prioritet bio informisati romsku populaciju, uz stalnu svest da Romi sami ne mogu realizovati ideju o boljem, kvalitetnijem života, smanjenju siromaštva, a posebo sveobuhvatno učešće dece u školsko-obrazovnom procesu. Na tom putu pomoć sistema, društva bila je ključna u realizovanju programskih ciljeva.
 
Posebno treba imati u vidu da je 1988. godine Romska redakcija bila jedina institucionalna veza Roma sa državnim organima na svim nivoima, te je ona na taj način preuzela ulogu da predstavlja svoj narod i u drušveno-političkoj i kulturnoj sferi na državnom nivou.
 
Važno je spomenuti da je paralelan program na Radiju i Televiziji Novi Sad i Televiziji Beograd omogućio komunikaciju na teritoriji cele države, kao i na satelitskom programu. Taj „monopol“ iskorišćen je u stvaranju intelektualne infrastrukture, koja je zahvaljujući RTVNS i TVBG pokazala koliku snagu imaju mediji i šta se sve može uraditi, posebno u oblasti kulturne politike, ukoliko se stvori ambijent i klima podrške i razumevanja.
 
Zbog toga ne čudi što ovaj koncept i danas, posle dvadeset godina, korespondira sa vrednosnim sistemom vremena u kome živimo. Da je ovaj inkluzivni koncept pretvoren u stvarnost, dokaz je i da evropski međunarodni zvaničnici sa uvažavanjem i respektom govore o rezultatima, kao modelu i primeru za druge zemlje u Evropi i svetu. Učešće u emisijama najeminentnjih predstavnika institucija na svim nivoima ohrabilo je, motivisalo i uverilo Rome da i oni imaju svoje mesto u društvu i da su institucije sistema prilika i mesto gde se predlozima i argumentima treba boriti za svoje pravo i obaveze.
Uvođenje nedeljnih emisija 1993. godine, a dnevnih 1994. godine najdirektnije je doprinelo da Romi iz pozicije „onih koji primaju“ postanu „oni koji daju“. Namenskim obrazovnim emisijama afirmiše se porodična, a i društvena briga o ukljičivanju sve dece u školsko-obrazovni proces. Zahvaljujući podršci institucija, stvoreni su ambijent i atmosfera da se, pored obrazovne, razvije i ekonomska elita, čime je, definitivno, proces promena nezaustavljivo pokrenut.
 
To je bila poruka Roma institucijama da se u sistemu, društvu ništa ne može rešiti kvalitetno i održivo, a da se ne uključe i pitaju oni koji su najvredniji deo jednog kolektiviteta. Nažalost, sukob tradicije i integracije i danas je prisutan kod romskog kolektiviteta. Sve dok svest i odgovornost o nužnosti promena ne bude podignut na najviši mogući nivo, biće onih koji su uvereni da im ne trebaju promene, jer ih se, zbog neukosti, plaše.
 
Treba naglasiti da ovakve izazove nemaju redakcije drugih nacionalnih zajednica, što dodatno otežava iznalaženje brzih i kvalitetnih rešenja. Romski kolektivitet i dalje, sa 80% funkcionalno nepismenih, jeste taoc neukosti, neobrazovanosti i kao takav jeste nekonkurentan i teško se zapošljava. Stoga se u emisijima posebno bavimo prekvalifikacijom, dokvalifikacijom, kao i predstavljanjem programa Nacionalne službe za zapošljavanje i namenskih konkursa domaćih i međunarodnih institucija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
 
U informativnim emisijama takođe naglašavamo da je nužno potrebno pokazati hrabrost, odvažnost i spremnost da se iskoristi šansa za bolji i kvalitetniji život, to niko umesto nas neće uraditi. Pozivajući u program najeminentinje stručnjake, a u isto vreme i Rome koji su nastanjeni u romskim mahalama, stvorena je toliko željena komunikacija i dijalog koji su bili najpotrebniji u iznalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočava ova najbrojnija nacionalna zajednica, ne samo kod nas, već i u Evropi,.
 
Romska redakcija je i mesto na kom su se počeli realizovati najzanačajniji programi, počev od prevoda Bogoslužbenih knjiga, pa do izvođenja prve Liturgije na romskom jeziku u svetu, uvođenja romskog jezika u škole, pojavljivanje prvog Bukvara i nastavnih planova i programa za predmet romski jezik, sa elementima nacionalne kulture.
Naravno, bez rukopisa nauke i struke, rukovodeći se argumentima i činjenicama, kao i politikom mogućeg, za rešenje ovih problema potrebno je vreme. To je proces koji je neminovan, ali nema alternative. Putem analize i istraživanja u kome učestvuju sami Romi preko programa i projekata stimulišemo mlade da se uključe u kreiranje svoje sudbine, a izuzetnu pažnja posvećena je i rodnoj ravnopravnosti, kao i planiranju porodice.
 
Stanovanje posebno usložnjava već komplikovan socijalno-ekonomski položaj Roma, ali problemi se ne smeju „gurati pod tepih“ i nema tabua o kojima ne treba da se govori. Na taj način promovišemo odgovornost pojedinca i činjenicu da niko nije isključen, niti zaboravljen u tom procesu.
 
Imajući u vidu, pre svega, rezultate koji su postignuti u emancipaciji i integraciji Roma, posebno u AP Vojvodini, svesni da se evropska romska politika definiše i kreira u Vojvodini, odnosno Srbiji, bio je ključ da u ove procese uključimo i međunarodnu zajednicu koja je svojim, pre svega, fondovima za teško vidljive kategorije stanovništva bila pravi izazov za dobre projekte i programe, zajednički nastup, umrežen sa nevladinim organizacijama iz zemlje i regiona, što je dodatno učvrstilo uverenje da smo na pravom putu.
 
Zakon o ljudskim i manjinskim slobodama je institucionalno definisao predloge o afirmativnim merama u oblasti obrazovanja na svim nivoima koji je koncipiran i promovisam kao predlog Romske redakcije državi i međ zaj sa jasnim ciljem da se snagom znanja i obrazovanja i zborimo za jednakost i ravnopravnost.
 
Treba naglasiti da su vojvođanski Romi tu šansu efikasnije iskoristili, nego u drugim delovima Srbije, i da danas na 14 fakulteta Univerzitetu u Novom Sadu studira preko 250 Roma, a u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti na nivou AP Vojvodine ima dvadesetak Roma. Svakako vredan podatak je i da su najviša akademska zvanja stekle su brojne Romkinje koje su i najbolji pokazatelj rezultata reformi koje su instuicionalno pokrenute 1988. godine.
 
Formiranjem nacionalnih saveta nacionalne zajednice su dobile posebnu mogućnost za negovanje svog identiteta, što je svakako značajan doprinos za demokratizaciju našeg društva. Podržali smo međunarodnu zajednicu da se definiše projekat Međunarodne Denecije Roma, koji je od strane Evropske unije, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Ujedinjenih nacija prihvaćen kao jedinstven model koji je doveo Rome u poziciju da se ništa u buduće neće odlučivati o njima, a bez njih.
 
To je svakako satisfakcija za ideju i principe ljudi koji su osamdesetih godina pokrenuli proces institucionalne i sistemske reforme svog kolektiviteta i bili vizionari koji su svoju ideju pretvorili u stvarnost.
 
Danas Romska redakcija jeste primer koji govori da se samo upornošću, istrajnošću, a pre svega timskim radom stiže od „pozicije margine“ do „pozicije partnera“ i da se ovo ne ostvaruje preko noći i da niko nikome ništa ne poklanja, te da su tržišni principi koje danas zagovaraju Evropa i svet motiv više da se Romi masovnije uključe u obrazovni proces i nauče da rade zajedno zbog sebe i svoje dece koja ne smeju da budu taoci neodgovornih i sebičnih roditelja.
 
Šansa postoji i Romska redakcija jeste danas društvena i intelektualna snaga na koju institucije moraju, mogu i treba da računaju. Na sreću, danas Romska redakcija nije sama. Izgrađeni su i učvršćeni institucionalni okviri na svim nivoima: Savet za integraciju Roma AP Vojvodine, formiran 2004. godine, Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine, formirana 2005. godine, koordinatori za romska pitanja na nivou opština, pedagoški asistenti za predškolsko i osnovno obrazovanje, medijatori za zdravstvo i informisanje, mentori u srednjoškolskom obrazovanju.
 
Autor je urednik u
Redakciji na romskom jeziku
na RT Vojvodina

  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus